Плућна рехабилитација

Плућна рехабилитација је свеобухватан програм интервенције заснован на свеобухватној евалуацији пацијената, укључујући, али не ограничавајући се на спортску обуку, образовање и промене понашања, са циљем побољшања физичког и психичког стања пацијената са хроничним респираторним обољењима.Први корак је процена дисања пацијента.

Анализа начина дисања плућне рехабилитације

Начин дисања није само спољашњи облик дисања, већ и прави израз унутрашње функције.Дисање није само дисање, већ и начин кретања.Требало би да буде научено и природно, ни депресивно ни превише млохаво.

Главни режими дисања

Абдоминално дисање: такође познат као дијафрагматично дисање.Ради са контракцијом трбушних мишића и дијафрагме, а кључ је у координацији њихових покрета.Приликом удисања опустите трбушне мишиће, дијафрагма се скупи, положај се помера надоле, а трбушни зид се избочи.Приликом издисаја, трбушни мишићи се контрахују, дијафрагма се опушта и враћа у првобитни положај, стомак је утонуо, повећавајући плимни волумен издисаја.Током вежби дисања, минимизирајте међуребарне мишиће и помозите мишићима дисања да раде свој посао како би били опуштени и одморни.

Дисање у грудима: већина људи, посебно жена, користи грудно дисање.Ова метода дисања се манифестује тако што се ребра померају горе-доле и грудни кош се благо шире, али се централна тетива дијафрагме не скупља, а многе алвеоле на дну плућа не би имале експанзију и контракцију, тако да не могу да се добро вежбају.

Без обзира на регулаторне факторе централног нервног система, најважнији фактор који утиче на респираторни образац је мишић.За пацијенте на интензивној нези, због болести или трауме, дуготрајна везаност за кревет или слаба активност, довела би до смањења мишићне снаге, што би резултирало диспнејом.

Дисање је углавном повезано са дијафрагмом.Без дијафрагме, нема дисања (наравно, интеркостални мишићи, трбушни мишићи и мишићи трупа раде заједно како би помогли људима да дишу).Због тога је тренинг дијафрагме најважнији за побољшање квалитета дисања.

Тест и процена снаге респираторних мишића у плућној рехабилитацији

Да би се избегао притисак инспираторног мишића изазван силом ретракције зида грудног коша и плућа, потребно је забележити мерну вредност функционалног резидуалног волумена.Међутим, овај волумен плућа је тешко нормализовати.У клиничкој пракси се испитују максимални инспираторни притисак и максимални експирациони притисак да би се одредила снага респираторних мишића.Максимални инспираторни притисак је мерен резидуалном запремином, а максимални експираторни притисак мерен је укупним волуменом плућа.Мора се извршити најмање 5 мерења.

Циљ мерења плућне функције

① Разумети физиолошко стање респираторног система;

② Да се ​​разјасни механизам и врсте плућне дисфункције;

③ Процијенити степен оштећења лезије и водити рехабилитацију болести;

④ Да процени ефикасност лекова и других метода лечења;

⑤ За процену куративног ефекта лечења грудних или екстраторакалних болести;

⑥ За процену функционалне резерве плућа како би се обезбедила референца за медицински третман, као што је динамичко посматрање еволуције тока болести пре операције;

⑦ Да процени интензитет рада и издржљивост.

За медицинско особље које се бави тешким рехабилитационим третманом, посебно респираторном рехабилитацијом, неопходно је познавање неких метода, параметара и физиолошког значаја детекције плућне функције.Сврха је да се правилно и благовремено идентификује стање пацијента и предузме одговарајући третман како би се спасио живот пацијента у хитним случајевима.

Тек након разумевања „количине“ гаса који улази и механизма „количине“ гаса који улази и излази из ткива, као и значења различитих параметара детекције, можемо спровести циљану респираторну рехабилитацију критичних пацијената под претпоставком да им се обезбеди сигурност.